2010.

Saopštenje povodom 8. aprila - Svetskog dana Roma

Datum kreiranja: 08 april 2010

Povodom obeležavanja Svetskog dana Roma, Centar za prava manjina želi da ukaže na još uvek suštinski neravnopravan položaj Roma u našem društvu uprkos činjenici da Dekada inkluzije Roma 2005 – 2015, čiji je osnovni cilj smanjivanje neprihvatljivih razlika između Roma i ostalog dela stanovništva, traje već pet godina.

Nesporno je da su učinjene važne sistemske promene za unapređivanje položaja Roma, ali Dekada Roma još uvek nije u punoj meri „zaživela“ i van institucija. Jedan od ključnih razloga je i odsustvo šire društvene podrške i razumevanja za uključivanje Roma u sve društvene tokove. Stavovi građana o Romima su i dalje u velikoj meri obojeni stereotipima, predrasudama i mržnjom, a socijalna distanca prema Romima ima alarmantne razmere. Ovome svakako doprinose i proizvoljne, populističke i manipulativne izjave pojedinih predstvanika vlasti koje otvaraju put netoleranciji i mržnji.

Ovim putem Centar za prava manjina apeluje na nosioce vlasti, ali i na civilno društvo, da učine maksimalne napore da se mobiliše podrška Romima u borbi protiv siromaštva i socijalne isključenosti.

 

Govor mržnje na RTV Pink

Datum kreiranja: 24 maj 2010

Centar za prava manjina iz Beograd najoštrije osuđuje govor mržnje u emisiji “Nedeljno popodne sa Leom Kiš“ na RTV Pink. U emisiji koja je emitovana u nedelju 16. maja o.g. Zorana Pavić, pevačica i gošća ovog talkshow-a ispričala je dva vica kojima se direktno i nedvosmisleno vređa romska zajednica. Iako stavljen u kontekst rivalstva između sportskih klubova Crvena zvezda i Partizan, čiji je Zorana Pavić simpatizer, prvi vic ne izvrgava ruglu protivnički klub, već omalovažava i vređa dostojanstvo čitavog jednog naroda. Ponešena aplauzom voditeljke i ostalih gostiju, pevačica je još jednom iskazala svoj „smisao“ za humor, političku korektnost i ljudskost ispričavši i drugi vic u sličnom maniru.

Takođe, smatramo da je nedopustivo ponašanje uredništva i voditeljke RTV Pink. Umesto da ukaže da je takav govor neprimeren televizijskoj emisiji, Lea Kiš je svoju gošću nagradila iskrenim osmehom i aplauzom. Budući da emisija ne ide uživo, prilikom montiranja bilo je moguće „iseći“ sporni deo, međutim uredništvo emisije i RTV Pink očigledno nije smatralo da je ovakav sadržaj suprotan zakonskim, profesionalnim i etičkim normama .

Centar za prava manjina želi da ukaže na opasnost da se ovakve “šale”, nažalost odomaćene u svakodnevnom govoru, prenesu i u medijski prostor čime bi se samo još više učvrstili postojeći stereotipi, predrasude i društvena distanca. Ovim apelom želimo da podstaknemo RTV Pink i Leu Kiš da se javno izvine zbog vređanja i narušavanja ugleda romske nacionalne manjine čime bi pokazali jasan stav da nema mesta govoru mrznje na jednoj ozbiljnoj, nacionalnoj televizijskoj kući.

U suprotnom, kao i protiv Zorane Pavić, Centar za prava manjina će preduzeti odgovarajuće zakonske mere.

 

U neredima u Jabuci reakcija nadležnih službi zakasnela

Datum kreiranja: 18 jun 2010

Centar za prava manjina pozdravlja dalje aktivnosti policije na privođenju lica koja su učestvovala u napadina na Rome u selu Jabuka organizovanih nakon brutalnog ubistva maloletnog D.S., ali smatramo da pripadnici MUP-a i nadležne opštinske službe ipak nisu delovali pravovremeno i učinili dovoljno na sprečavanju prolongiranja nasilja.

Centar za prava manjina je u utorak ujutru posetio i razgovarao sa romskim porodicama u Jabuci kada su zajednički izrazili nevericu i revolt zbog činjenice da je dozvoljeno da napadi na romske kuće traju toliko dugo. Nedopustivo je što je, nakon prvih napada, uz prisustvo policije terorisanje Roma nastavljeno i naredne tri noći kada su se meštani okupljaji, marširali kroz ulice u kojima žive Romi i pred njihovim domovima pretili i uzvikivali “Ubij, zakolji, da Cigan nepostoji!” . Iako je bilo očigledno da okupljanje žitelja Jabuke nije bio poziv na odavanje pošte tragično ubijenom mladiću već poziv na linč svih lokalnih Roma, ipak je tek u ponedeljak ocenjeno da je bezbednost “dovoljno” ugrožena da bi se zabranila ovakva okupljanja.

Zaštita bezbednosti svih građana, pravovremena procena rizika i preduzimanje adekvatnih mera radi sprečavanja nasilja nije stvar dobre volje ili proizvoljne ocene, već obaveza nadležnih organa koja u slučaju nepoštovanja mora da povlači utvrđivnje odgovornosti i sankciju.

 

Još jedna romska porodica ostala bez krova nad glavom

Datum kreiranja: 27 jul 2010

Centar za prava manjina iz Beograd uputio je dopis nadležnim republičkim, gradskim i opštinskim vlastima da učine sve što je u njihovoj moći kako bi šestočlana romska porodica Senada Džemailovića i Sonite Bajrić uspela da ostvari svoje pravo na stanovanje.

Ova porodica je u četvrtak 15. jula 2010.godine prinudno iseljena iz stana koji im je na korišćenje ustupila Direkcija za građevinsko zemljište Grada Beograda u ul.Mate Jerković 52 u tzv. „Azbestnom naselju“ na Belim vodama u Žarkovu. Tom prilikom, Senad, Sonita i njihovo četvoro maloletne dece su izbačeni na ulicu na kojoj provode već 12 dana i noći, bez da im je obezbeđen alternativni nužni smeštaj što predstavlja direktno kršenje ljudskih prava.

Centar za prava manjina podseća da obaveza organa javne vlasti da obezbedi alternativni smeštaj u slučaju prinudnog iseljavanja proizilazi iz brojnih međunarodnih konvencija ratifikovanih od strane Republike Srbije, a pre svega iz Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i Revidirane evropske socijalne povelje.

Takođe, apsurdna je situacija da ovoj porodici ne može da se obezbedi stambena mobilna jedinica u jednom od postojećih „kontejnerskih naselja“ iako slobodnih i neiskorišćenih stambenih kontejnera ima, samo zato što nisu iz nehigijenskog naselja. Prema rečima Senada Džemailovića, obratili su se i centru za socijalni rad za isplatu jednokratne pomoći kao hitnom slučaju, ali im je saopšteno da će pomoć od 15.000,00 dinara biti isplaćena tek u septembru.

Centar za prava manjina apeluje da se Senadu Džemailoviću, Soniti Bajrić i njihovoj maloletnoj deci koja su trenutno na ulici „bez krova nad glavom“ kao posledica prinudnog iseljenja hitno obezbedi alternativni nužni smeštaj.

 

Romima olakšan pristup zdravstvenoj zaštiti

Datum kreiranja: 20 septembar 2010

Centar za prava manjina pozdravlja odluku nadležnih institucija da izmenama relevantnih propisa konačno omoguće pristup zdravstvenoj zaštiti svim građanima romske nacionalnosti.

Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i Zakonom o zdravstvenom osiguranju lica romske nacionalnosti koja zbog tradicionalnog načina života nemaju stalno mesto boravka su prepoznata kao grupacija stanovništva izložena povećanom riziku od oboljevanja i socijalno ugrožena kategorija stanovništva, te im je zadravstvena zaštita zagarantovana. Međutim, podzakonskim aktima ovo pravo je obesmišljeno jer se tražila prijava prebivališta, odnosno boravišta kako bi uopšte mogla da se izvadi zdravstvena knjižica. Romi iz nehigijenskih i neformalnih naselja ovaj uslov nisu mogli da ispune budući da žive na lokacijama bez zvanične adrese, tako da je pristup zdravstvenoj zaštiti nemalom broju građana bio faktički onemogućen. Na ovu sistemsku diskriminaciju Centar za prava manjina i druge organizacije civilnog društva su godinama ukazivale nadležnim organima i javnosti, kao i apelovale za izmenu postojećih propisa.

Republički zavod za zdravstveno osiguranje je jula meseca uneo izmene u Pravilnik o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja (Sl. Glasnik RS br. 10/2010, 18/2010, 46/2010) tako da je sada za prijavu na zdravstveno osiguranje, pored lične izjave da je lice romske nacionalnosti, dovoljna i lična izjava o mestu privremenog boravka. Ovim izmenama je i Romima iz neformalnih naselja omogućeno da ostvaruju pravo na zdravstvenu zaštitu što je posebno važno kada se uzme u obzir povećan rizik od oboljevanja uslovljen socio-ekonomskim položajem porodica i lošim uslovima stanovanja u ovakvim naseljima.

Centar za prava manjina je uveren da ovo rešenje predstavlja veliki korak ka unapređenju zaštite zdravlja Roma što je jedan od ciljeva Strategije za unapređenje položaja Roma i Dekade inkluzije Roma.

 

Odlukom gradskih vlasti više od trideset Roma na ulici

Datum kreiranja: 27 septembar 2010

U utorak 28.09.2010. godine u 10.45h, po zahtevu Direkcije za građevisnko zemljište i izgradnju Beograda JP (Direkcija), na Novom Beogradu iz prizemne kuće u Vojvođanskoj ulici u naselju Bežanija biće prinudno iseljeno osam romskih porodica. Ovaj objekat im je dodeljen 2003. godine na privremeno korišćenje nakon što su porodice iseljene sa Dorćola iz baraka u tzv. naselju Betonjerka.

Prema saznanjima Centra za prava manjina, i porodice i Direkcija su se obraćali nadležnim gradskim i opštinskim službama za pomoć i obezbeđivanje alternativnog smeštaja, ali bez uspeha. Iako Grad raspolaže sa još slobodnih kontejnera nabavljenih prilikom raseljavanja Gazele, odbijaju da ih dodele ovim porodicama budući da ne žive u nehigijenskom naselju.

Podsećamo da brojne međunarodne konvencije koje je Republika Srbija ratifikovala, kao i praksa Evropskog suda za ljudska prava nalažu da iseljenje ne može da ima za posledicu beskućništvo, već organi vlasti moraju obezbediti adekvatan alternativni smeštaj ili druge kompenzatorne mere ako lice koje se iseljava nije u mogućnosti da ih samo obezbedi.

Takođe želimo da skrenemo pažnju na brojne slučajeve prinudnog iseljenja koji prođu nezapaženo upravo zato što se ne radi o većim neformalnim naseljima koji, po pravilu, privlače pažnju javnosti pa samim tim i obzirnije ophođenje nadležnih vlasti, već o slučajevim iseljavanja pojedinačnih ili nekolicine porodica ostavljenih na ulici bez ikakve pomoći.

Centar za prava manjina apeluje na Direkciju da privremeno obustavi postupak iseljenja porodica iz Vojvođanske ulice, a da gradske vlasti i organi Opštine Novi Beograd u kratkom roku iznađu rešenje za obezbeđivanje nužnog smeštaja. U suprotnom, Grad će biti odgovoran što će više od trideset lica, od toga devetnaestoro maloletne dece, ostati na ulici bez krova nad glavom.

Centar za prava manjina 
Regionalni centar za manjine 
Centar za ekologiju i održivi razvoj

 

Konkurs za dodelu socijalnih stanova pred Ustavnim sudom

Datum kreiranja: 19 oktobar 2010

Centar za prava manjina podneo je Ustavnom sudu Republike Srbije inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke  Grada Beograda kojom se dodeljuju stanovi u zakup licima u stanju socijalne potrebe. Centar za prava manjina smatra da su propisani kriterijumi definisani kao diskriminatorni i suportni pozitivnim propisima tako da faktički onemogućavaju većinu socijalno ugroženih Roma da se kvalifikuju za socijalne stanove.

Iako je cilj konkursa da se zbrinu lica koja su socijalno i stambeno ugrožena, dva propisana kriterijuma koja su nosila veliki broj bodova – radni staž i značaj radnog mesta (koji se meri stepenom obrazovanja) – ne mogu biti parametar za utvrđivanje stepena ugroženosti. Osim toga, Zakon o socijalnom stanovanju ne propisuje ni radni staž niti stepen obrazovanja kao merila za utvrđivanje reda prvenstva za rešavanje stambenih potreba socijalno ugroženih lica.

Na prethodnim konkursima školska sprema je „izvlačila“ pojedine kandidate, proizvodeći apsurdne situacije u kojima kandidat ima 0 bodova na radnom stažu, ali zbog fakultetskog obrazovanja dobije 100 bodova na „značaju radnog mesta“ koje nikad nije ni imao. Iako je najavljeno, nakon poništavanja ovogodišnjeg konkursa, da se stepen obrazovanja više neće bodovati, radni staž upisan u radnu knjižicu i dalje ostaje kao kriterijum.

Takođe, inicijativa Centra za prava manjina osporava vrednovanje broja članova domaćinstva. Konkursom se maksimalnim brojem bodova ocenjuje domaćinstvo sa najviše pet članova, što je nepravično i suprotno činjenici da porodica sa pet članova nema iste stambene potrebe kao porodica sa devet ili deset članova.

Gradski čelnici su nebrojano puta insistirali da će se problem stambenog zbrinjavanja Roma, a posebno žitelja neformalnih naselja, rešavati isključivo putem konkursa i pod istim kriterijumima koji važe i za ostale Beograđane. Međutim kada se uzmu u obzir propisani kriterijumi i činjenice da romsku populaciju u Srbiji u najvećoj meri odlikuje veći broj članova domaćinstva, velika stopa nezaposlenosti, rad u neformalnom sektoru i nizak nivo obrazovanja, jasno je da su ovakvim konkursom beogradske romske porodice u stanju socijalne ugroženosti stavljene u nepovoljniji položaj nego socijalno ugrožene porodice iz većinske populacije.

Centar za prava manjina apeluje na gradske vlasti da u najavljenom postupku izmene pravila konkursa konačno definišu pravične i nediskriminatorne kriterijume koji će objektivno meriti stambene potrebe svih građana i romskoj populaciji omogućiti jednake šanse za dobijanje socijalnih stanova.

 

partneri